BAJINA BAŠTA: Promovisina monografija o ženskom rukometu
- Milan Andrić
- Jul 5
- 4 min read
U bajinobaštanskom restoranu Milošev konak,po običaju, atmosfera je uvek lepa.Ipak,te prve subotnje julske večeri bila je lepša od uobičajene, nemerljivo prelepa. Bilo je to veče posvećeno ženskom rukometu,veče na kome je promovisana kljiga,“Ženski rukomet u Bajinoj Bašti 1969-2010.godina“,autora Vladisava Biljića.
Na promociju došlo je pedesetak nekadašnjih bajinobaštanskih rukometašica i više sportskih radnika koji su obavljali razne klupske dužnosti. A na ulazu u restoran, kao nekad pred početak treninga,ruklometašice je dočekivao njihov dugogodišnji trener Spasoje Spale Ilić, sportska legenda grada na Drini koja kruni desetu deceniju života. Zagrljaji,poljupci,suze,
podsećanja na prošla vremena sa rukometnih terena,ali i van ljih, davali su posebnu draž na promociji, po mnogima, do sada najbolje knjige Vladisava Biljića, koji za sebe reče da je pčelar,slikar,novinar...Aplauzi i reči hvale upućene njemu najbolje potvrđuju da njegov trogodišnji rad na pisanju monografije sa 310 strana o bajinobaštanskom ženskom rukometu nije bio uzaludan. Na njenim stranicama predstvljene su biografije i sećanja 45 rukomertašica iz raznih generacija kao i više sportskih radnika sa posebnom sveukupnom biografijom Spasoja Ilića. Dat je pregled svega najvažnijeg što se zbivalo u ženskom
bajinobaštanskom rukometu od početka pa do njegovog gašenja.Tu su priče i izveštaji o učešćima na takmičenjima u ligama, kupovima, na MOSI.
-Tri su razloga zbog kojih sam rešio da napišem i objavim ovu knjigu. Prvi se odnosi na moje intezivno druženje sa legendom,,bardom ineumornim soporstskim radnikom, prvim i dugogodišnjim trenerom rukometnog kluba Hidroelktrana Spasojem Ilićem.Tu je i moja lična
ljubav prema ovoj grani sporta.Treći razlog je moje osećaj dubokog poštovanja za devojke i žene koje su uz svoje svakodnevne poslove nalazile volje i snage da se posvete rukometu. Iza kluba nije ostala nikakva arhiva sa podacima pa sam morao uložiti tri godine u prikupljalju građe iz drugih izvora. Knjigu sam posvetio Spadsoju Iliću ,čoveku za koga volim
da kažem de je za sport u Bajinoj Bašti učinio više nego sve institucije zadužene za tu oblast -kaže Vladislav Biljić.
Od bajinobaštanskih rukometašica najlepšu igračku karijeru imala je Nataša Damljanović. Od RK Hidroelektrana stigla je do prvoligaške scene državne reprezentacije i višegodišnjeg igranja u inostranstvu. Za nju njena klupska drugarica Jasmina Petković ,na svečanosti u Miloševom konaku, reče da je najsjaniji biser u đerdanu bajinobaštanskog ženskog rukometa:
-Izuzetna mi je čast i zadovoljszvo što sam sa vama na promociji ove mnografije. Ona nije samo zbirka rezultata, fotografija i uspomena.Ona je svedočanstvo o ljudima koji su godinama gradili temelje rukometa u našem gradu, o generacijama koje su ostavile neizbrisiv trag ljubavi prema sportu. Želim da se zahvalim trenerima Goci i Spalu jer su
verovali u nas. Zahvalna sam mojim saigračicama Zoki, Ćobi, Veki, Gorici, Caki, Tamari, Bilji, Zagi, Gili, Veri, Naletu, Jani.... Posebna zahvalnost Bilji Radovanović i autoru momografije Vladisavu Biljiću koji je uspeo da sačuva ovaj deo istorije našeg grada, da nas okupi.Neka ova knjiga bude trajni podsetnik na sve one koji su svojim radom talentom i ljubavlju ispisivali istoriju rukometa u Bajinoj Bašti-istakla je Nataša Damljanović.
Iz prve generacije rukometašica je Dragica Todorović Jelisavac. On je istakla da joj je najviše radosti donela zlatna medalja sa MOSI u Višegradu:
-Da nije bilo našeg Spala, o ovom se ne bi danas govorilo, ne bar na ovaj način. Učio nas je rukometu, ali još više i životu. Bio si nam učitelj, roditelj, prijatelj i podrška u svemu. Mnogo ti hvala. Hvala i piscu knjige Vladisavu Biljiću za uložen rad i doprinosu da na ovaj
način ostavi svedočanstvo o jednom sportu i vremenu u gradiću iz Podrinja-veli Dragica Todorović Jelisavac.
Na svečanosti je bila i Lidija Sojkanović, selektorka ženske fudbalske seniorske
reprezentacije Srbije:
-Braća su igrala fudbal, a ja sam došla u RK Hidroelktranu. Bila sam igračica u polju, ali i golman. Ubrzo sam počela da treniram uporedo i fudbal u ŽFK Maksim iz Bajine Bašte. Opredelila sam se za fudbal, ali kratko vreme u rukometu je ostavilo neizbrisiv trag u mojoj
sprtskoj karijeri. Morala sam da dođem na promociju gde sam se srela sa nekadašnjim klupskim rukometačicama,t renrom Spalom- reče Lidija Stojkanović.
Prva rukometašca koja je došla sa strane u RK Hidroelktrana bila je Stojanka Stoja Opančina rodom iz Sjenice:
-U Bajinoj Bašti sam osteli jednu divnu zdravu atmosferu, poštovanje, gostoljubivost i sestrinski odnos igračica.Više smo volele da igramo rukomet da se družimo, pevamo, više nego hleba da jedemo. To mi je bio najlepši period života. Nezabroravni su naš Spale i njegova supru Rada kod kojih sam bila kao ćerka-kazala je Stojanka Opačina.
Lepom višesatnom druženju pečt je dao i bend Drinski splavari.
Poruka Spasoja Ilića: OBNOVITE RAD RK HIDROELKTRANA
Sa puno emocija suznih očiju, često prekidan aplauzom, govorio je o knjizi
i rukuometu u Bajinoj Bašti Spasoje Ilić. Zahvalio se autoru monografije, igračicama, sardnicima:
-Brojne generacije prošle su kroz klub.Proneli smo slavu našeg grada na takmičenjima širom Srbije i MOSI. Neka ide na dušu onima koji su doprineli da se klub ugasi. Moja poruka je sadašnjoj mladoj generaciji da nađe volje i snage da ugašeni RK Hidroelktrana ponovo oživi-apeluje Spasoje Ilić.