Nikola Zečević - Od Zlatara do kapitena Partizana

Usađivanje ljubavi prema rukometu od malih nogu i genetski faktor bili su presudni za karijeru Nikole Zečevića, koji je prikazanim kvaliletom u igri u samo dva kluba, dokazao da je spreman da sa iskusnijim i većim delom starijim saigračima ukršta borbena koplja sa protivnicima na parketima. Put od "Zlatara" iz Nove Varoši, do levog beka u RK "Partizan", za Nikolu nije bio popločan trnjem, jer su se u njegovom slučaju rad i talenat videli "iz aviona". Kapitensku traku teško je zaslužiti, ali u odnosu na druge trake, za Nikolu je ona ta koja ni malo ne steže.

foto: RK Partizan U Novoj Varoši porodica Zečević generacijama je prepoznata kao rukometna porodica, a ti si ipak od svih muških članova ostvario najveći uspeh. Gde je sve krenulo i koliko je prvi klub bio važan za tebe? - Nova Varoš je malo mesto i uglavnom se manje-više svi znamo. U porodici Zečević najpre se deda Savo Zečević bavio rukometom, kao rukometni radnik, potom je otac - Aleksandrar Zečević bio istaknuti novovaroški rukometaš a jedno vreme i trener mlađih selekcija, potom se stariji brat Marko oprobao u ovom sportu, zatim ja, a evo sada i najmladji među nama - Ognjen.

Zanimljivo je da sam ja kao mali najpre trenirao fudbal a tek malo kasnije rukomet. I eto, do danas nisam promenio sport, tu sam se pronašao, kroz rukomet i sazreo. Za ovih 13 godina se nisam pokajao zbog svog opredeljenja, stekao sam mnogo prijatelja. U RK "Zlatar" sam napravio svoje prve rukometne korake, finte i cake. To ne sme da se zaboravi, imao sam sreću da mi trener bude Branko Ćurčić koji je uložio mnogo vremena i truda da mi pokaže kojim putem bi trebalo da idem. Proživeo je sa mnom moje pubertetske godine što nije bilo lako, ali moj put je morao da se nastavi dalje, pa sam posle završene Osnovne škole "Živko Ljujić" otišao u Rukometni klub "Voždovac". Kako je izledao tvoj put do RK "Partizan" i koliko si već u tom klubu? - Kao srednjoškolac počeo sam da igram u beogradskom RK "Voždovac". Potpuno sam bio predan treninzima i poverenje sam pridobio od trenera, saigrača i uprave. Moj put do Partizana išao je preko Voždovca gde sam proveo četiri prelepe godine, klub koji mi je mnogo dao a ja sam se trudio isto toliko da mu vratim, pa sam nakon četiri godine potpisao svoj prvi ugovor sa Partizanom. I eto, sada sam tu. Koliko ti znači poverenje trenera, uprave i saigrača te si brzo dospeo do kapitenske trake?

Šta zapravo znači kapitenska traka za tebe? - Uloga kapitena nije laka, pogotovo ako ste privilegovani da nosite traku najvećeg kluba, to je najlepša stvar koja može da se desi jednom rukometašu, ali isto tako nosi mnogo tereta sa kojim sam se ja izborio i mislim da sam uspeo da traku nosim časno i sa mnogo poštovanja.

foto:RK Partizan Koju utakmicu do sada najviše pamtiš, odnosno koji je to meč na kom si dao 110% od sebe? - Utakmica koju pamtim je prvi derbi na Banjici, naravno svoj debi za seniorsku reprezentaciju protiv Norveške, ali utakmica koja mi je najdraža je finale Kupa protiv Vojvodine u Novom Sadu, to je dan koji nikada neću zaboraviti. Koliko je trebalo da se oporaviš od povrede koja te je zadesila? Da li si verovao da ćeš se oporaviti i pre predviđenog roka? - Povrede su sastavni deo sporta, a ja baš nisam imao sreće sa njima. Doživeo sam dve operacije kolena, ali kada odlučite šta želite u životu i namestite glavu za to, onda je mnogo lakše. Ja sam odlučio šta želim da budem i čime želim da se bavim, i nikada nisam od toga odustajao - samo sam jače trenirao kada je bilo teško. Rukometaši Partizan AdmiralBet-a osvojili su trofej Kupa prof. dr Branislav Pokrajac, savladavši u finalu ekipu Dinama rezultatom 34:27 (18:14). Posle dužeg vremena na Banjici smo gledali odlučujuću bitku za trofej, pred oko 2.000 gledalaca i u sjajnoj atmosferi koju su priredili navijači Partizana. Verujem da su utisci sa finala Kupa još uvek sveži. Kakve ti impresije nosiš sa ove utakmice? - Da, osvojili smo Kup Srbije, to je moj peti trofej u Partizanu, drago mi je da smo osvojili sve ove sezone, jos je ostala titula i da obeležimo sezonu kao generacija koja je osvojila četiri trofeja u jednoj sezoni, što se nije desilo nikad u istoriji kluba, i da se na najlepši mogući način oprostim od svog voljenog kluba.

foto:RK Partizan Da li imaš neku poruku za mlade sportiste koji potiču iz male sredine poput tvoje, koliko je važno verovatni u sebe? - Moja poruka za mlade koji dolaze iz manjih sredina je da nisu ni svesni koliko mogu samo ako znaju šta žele i koliko žele. Sport trpi mnogo odricanja i zato im savetujem ako to iskreno vole, da u tome budu istrajni i da se svaki trud isplati samo treba biti strpljiv. Nikola Zečević rođen je 2002. godine.