Državni klubovi, vlasništvo korporacija i pojedinaca, ili možda većinsko vlasništvo navijača? Sve su to modeli funkcionisanja o kojima ljubitelji fudbala u Srbiji godinama vode žustre rasprave. Za svaku od pomenutih opcija javiće se veliki broj pobornika, ali još veći broj protivnika. Mnogo je pozitivnih primera širom Evrope i sveta, ali nama nešto bliže i negativnih ishoda privatizacije sportskih kolektiva
(Rumunija i Bugarska).
Čemu onda još jedna takva rasprava, pitate se. Pogled na tabelu Mozzartbet Super lige nakon, u trenutku pisanja ovog članka, nekompletiranog 23. kola naizgled ne govori ništa novo, ali otkriva mnogo toga:
Partizan i Crvena Zvezda su neprikosnoveni, a slede ih TSC, Čukarički i Radnički 1923. Klubovi sa potpuno drugačijim modelom funkcionisanja od ostatka lige.
Slučajnost ili neka tajna veza?
TSC i Čukarički su privatni klubovi, Kragujevčani to nisu, ali nisu ni udruženje građana. Poređenja radi i Čukarički i Radnički 1923 su uređeni kao sportska privredna društva sa ograničenom odgovornosti, s tim što su "brđani" društvo u vlasništvu firme ADOC Dragana Obradovića, dok je vlasništvo Radničkog u potpunosti u rukama grada Kragujevca. Svoje preobraženje oba kluba doživela su u svojim možda najtežim trenutcima. Čukarički nakon bankrota, Radnički pred ispadanje u Srpsku ligu.
Koje su to šumadijske metode?
Skuplje poslovanje, bolja kontrola troškova.
Najveći hit Super lige u dosadašnjem delu 2024. postao je sportsko privredno društvo odlukom skupštine 2016. godine. Tog momenta Radnički 1923 je prestao da se finansira kao ostali sportski klubovi. Nije bilo više čekanja na gradski budžet za sport i po zakonu do maksimalnih 20% od tog dela kolača. Grad je u mogućnosti da izdvaja dosta veća sredstva, ali je klub postao dužan da polaže račune u gradskom parlamentu kao bilo koje javno preduzeće ili gradska ustanova. "Crveni" iz srca Šumadije primorani su i da planiraju na duže staze, jer nabavke opreme, usluge prevoza i priprema moraju da se ibavljaju oreko tendera i javnih nabavki. Igračima kao zaposlenima sledilo je i 60% na primanja za porez i doprinose. Nove velike odgovornosti za rukovodstvo i potreba, gle' čuda, da se zna ko šta tačno radi. Takve reforme u tom trenutku ipak nisu naišle na oduševljenje kragujevačke javnosti, uz medijske naslove da se "crvenima crno piše".
Milioneri iz blata.
TSC, Čukarički i Radnički prešli su put od ivice ponora do značajnih uloga u srpskom fudbalu. Trnoviti put od nestanka sa fudbalske mape do krojenja iste. Sva tri kluba sada ostvaruju sve ozbiljnije izlazne transfere u inostranstvo, dok su Čukarički i TSC čak bili učesnici grupne faze evropskih takmičenja, što je do skoro bilo u domenu naučne fantastike.
Mnogo podudaranja i "slučajnosti". Da li će biti još onih, dovoljno hrabrih, da u svojim voljenim klubovima pokrenu korenite promene, vreme će pokazati. Jedno je sigurno, naići će na veliko oduševljenje i još glasnije protivljenje.
Comments