Dve kapitenske trake u porodici Tošić

U srpskoj odbojci retko se viđa priča poput ove – dve rođene sestre, dve kapitenske trake i dva različita kluba, ali ista sportska filozofija i isti koreni. Anđela i Isidora Tošić ove sezone predvode svoje ekipe kao kapiteni, svaka u svom rangu takmičenja, ali ih i dalje povezuje ista strast- odbojka . Anđela je kapiten superligaša Jedinstva iz Užica, dok je dve godine mlađa Isidora lider prvoligaša Zlatibora iz Čajetine.

Anđela Tošić se sa posebnom emocijom vraća na početke:

-Bilo je to davno, kada smo bile male. Htele smo, kao i druge devojčice, da krenemo na odbojku i tako smo zajedno ušle u sport. U početku nismo bile u istoj grupi, ali kasnije su nas spojili i počele smo da treniramo zajedno i da se ozbiljnije spremamo za takmičenja“, kaže Anđela.

Put od Čajetine do Superlige za nju nije bio slučajan. Godine provedene u Beogradu, uz studije i rad sa različitim trenerima, oblikovale su njen igrački profil:

-Tokom četiri godine u Beogradu imala sam priliku da treniram u različitim klubovima i da radim sa vrhunskim trenerima. Tada sam odbojku počela da gledam mnogo šire i ozbiljnije. Dolazak u Superligu i rad sa Darkom Zakočem bio je samo nastavak tog puta, jer sam već imala iskustvo i znala kako izgleda taj nivo rada- priča Anđela Tošić.

Za kapitensku traku Anđela kaže da nema posebnu emociju – osim one timske ali i da nikada ne zaboravlja najvažniju podršku a to su roditelji:

-Za mene kapitenska traka nije nešto što se posebno ističe. Najvažniji je tim i to da igram srcem za ekipu. U svemu mi je ipak najvažnija, pored podrške sestre, podrška roditelja sa trbina. Oni se nikada nisu bavili sportom, ali su nam dali najvažnije – veru i podršku. Uvek su bili uz nas-

Kada govori o sestri, Anđela ne krije da je zajednički put bio i lep i buran:

-Kada smo bile mlađe, sve je bilo jednostavno – treninzi, muzika, spremanje za utakmice. Kasnije su dolazile i rasprave i svađe, ali to je sve bilo u žaru sporta. Mi ne volimo da gubimo i to nas je uvek guralo napred.-

Sezonu je Jedinstvo završilo porazom u četvrtfinalu plej-ofa, sada sledi period odmora a potom i razmišljanje šta dalje. Na pitanje da li bi ponovo igrala sa sestrom, Anđela se nije dvoumila:

-Definitivno da. Ne znam gde, ali volela bih da još jednom budemo u istom timu. Sada smo zrelije i odgovornije i sigurno bismo još bolje funkcionisale zajedno.-

Dve godine mlađta Isidora je kapiten Zlatibora i student unutrašnje arhitekture –Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija, odsek Užice. Ona njihovu priču vidi iz drugog ugla, ali sa istom emocijom.

-Ne sećam se tačno ko je prvi krenuo, ali smo obe bile okrenute sportu. Gledale smo druge devojčice i zajedno odlučile da probamo. Otišle smo na prvi trening i do dan danas ostale u odbojci- priča Isidora.

Period igranja u istom klubu za nju je posebno važan deo odrastanja:

-Sada, kada gledam unazad, nedostaje mi to vreme. Bile smo mlađe, bilo je mnogo emocija, rasprava i svađa, ali i velikog napretka. Ako bih pogrešila, njena kritika me je bolela jer je bila najstroža prema meni – čak i od roditelja. Uvek smo se raspravljale u žaru borbe, ali smo se i podržavale. To nas je izgradilo kao igračice.-

U srpskoj odbojci ne postoji primer da su dve sestre istovremeno kapiteni:

-Rekla bih da je to neka lepa slučajnost. Ja sam u klubu od najmlađeg uzrasta, i nekako je ova kapitenska uloga došla prirodno. A za Anđelu – kapitenska traka u Superligi, u novom klubu, za tako kratko vreme, to je za svako poštovanje. Doći u novu sredinu i da te izaberu za lidera tima, to je zaista neverovatno i svaka čast za moju sestru- isrena je Isidora.

Isidora ne krije da su najlepše uspomene sa terena one kada su zajedničkim snagama doprinele istorijskom uspehu Zlatibora:

-Ulazak u Prvu ligu mi je najdraži trenutak. Tada smo zajedno igrale i dale veliki doprinos. To je nešto što se ne zaboravlja.

Prvenstvo u Prvoj ligi Srbije je završeno pa je i pred Isidorom sada period odmaranja i kovanja planova za budućnost:

-Trenutno nemam planove, odmaram a kasnije ću misliti šta i kako dalje. Naravno, volela bih da jednog dana obe ponovo igramo u istom timu. Nadam se, ali videćemo šta nam je život namenio - poručila je na kraju razgovora Isidora Tošić.