Aleksandar Radović ima 31 godinu i osoba je sa Daunovim sindromom, ali pregršt medalja koje sijaju na grudima ovog hrabrog momka, ruše sve predrasude kojima običan svet robuje. Već 15 godina član je Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Anđeli“ iz Užica, a od pre nekoliko godina počeo je da se bavi sportom. Ovaj hrabri momak, koji pelni svojim osmehom, srdačnošću i toplinom, sanja samo jedan san, a to je da u svojoj kolekciji ima medalja bar koliko i Novak Đoković. A do sada ih je osvojio bezbroj u mnogim atletskim disciplinama prilagođenim osobama sa intelektualnim teškoćama - smetnjama u razvoju, kao i u plivanju, i to bez trenera i bilo kakvih organizovanih priprema i treninga. U istoriji će ostati zapisano i da je Aleksandar Radović, prva osoba sa Daunovim sindromom, koja je nagrađena povodom Dana grada Užica, za izuzetne rezultate u sportu za osobe sa smetnjama u razvoju.
Ranije je Aleksandar plivao samo sa ocem na moru i u banji. To ga nije omelo da na svojim prvim olimpijskim igrama 2019. godine u Sarajevu osvojio tri medalje. I tako je sve počelo:
-Koliko je uporan i koliku želju ima, takmičio bi se u svim disciplinama. Presrećan je zbog medalja, jer mu one daju osećaj da je nešto uspeo u životu – priča majka Ljiljana, koja je Aleksandrova najveća podrška.
U septembru ove godine Aleksandar je peti put učestvovao na međunarodnom takmičenju, Olimpijskim igrama za osobe sa intelektualnim teškoćama-smetnjama u razvoju u Sarajevu i osvojio tri medalje, dve zlatne, u bacanju kugle i u trci na 50 metara i srebrnu u skoku u dalj. Porodica i Udruženje „Anđeli“ ponosni su na njega i turdiće se da pronađu načine da mu u narednom periodu omoguće da trenira kao i da ima svog trenera:
-Aleksandar je pokazao da ima bolje motoričke sposobnosti od drugih, kao i druge kvalitete za bavljenje sportom. On je izuzetna motivacija za sve ostale naše članove i zamajac za njihove nove uspehe na različitim poljima. Udruženje će nastaviti da razvija sve kapacitete svojih članova, ali nema dovoljno sopstvenih potencijala i mogućnosati da sprovede sve to. Nadam se da će podrška doći, pa ovim putem apelujem na sve, koji su u mogućnosti da nam pomognu. Čvrstom voljom i snagom zajednice verujem u pomak i korak napred ka ostvarenju ciljeva, kako Aleksandru, tako i ostalim korisnicima našeg Udruženja- ističe Tanja Selaković, predsednica Udruženja „Anđeli“.
Aleksandar je omiljen među „Anđelima“. Komunikativan je, samostalana i socijalizovan. Pun je pozitivne energije i uvek stremi ka novim pobedama. Sam je naučio da pliva, voli da trči, a dobro mu ide u bacanje kugle, kao i skok u dalj. Najveća radost su mu medalje one prve dve zlatne koje je osvojio u Sarajevu, kada je bilo preko 450 takmičara:
-Koliko je uporan i koliku želju ima, takmičio bi se u svim disciplinama. Presrećan je zbog medalja, jer oseća da je uspeo u životu. Pod utiscima sa takmičenja živi celu godinu, do narednog – kaže majka Ljiljana, Aleksandrova najveća podrška.
Ove godine specijalne Olimpijske igre u Sarajevu održane su 13. put, okupljaju osobe sa intelektualnim teškoćama - smetnjama u razvoju iz celog regiona . Aleksandar Radović bio jedini predstavnik iz Užica:
-Na takmičenju se okupljaju osobe različitih dijagnoza a takmičarske discipline su tome prilagođene. Aleksandar je ove godine u plivanju na 25 i na 50 metara osvojio četvrto mesto, jer su drugi učesnici svake godine sve bolje pripremljeni, sa njima rade treneri dva do tri puta sedmično, imaju na raspolaganju bazene, atletske terene. Volela bih da je tako bude i kod nas. Aleksandar bi bio presrećan da može da trenira. Želja mi je i da nam se još naših užičkih Udruženja pridruži pa da zajedno učestvujemo i predstavljamo naš grad na ovim igrama. Ne mogu da vam opišem kakav je to osećaj kada se na video bimu pojavi ime našeg Udruženja i našeg grada. Da zna da čita i Aleksandar bi bio presrećan- ističe majka Ljiljana koja je i sama aktivna u Udruženju „Anđeli“.
Da se u Udruženju „Anđeli“ radi na pravi način dokaz je i ova Aleksandrova sportska priča:
-Sve što radimo u Udruženju, radimo sa ciljem da se probudi savest za svu decu sa poteškoćama u razvoju. Oni jedino imaju ljubav, onu čistu i iskrenu, a koju nesebično daruju drugima. Zato su presrećni kada im se ljubav i pažnja uzvrate, a to je najviše moguće kada se sa njima radi u grupama, kao u našem Udruženju „Anđeli“. Naučila sam da kroz život moraš ići visoko uzdignute glave. Ne razmišljam o teškoćama, sve svu svoju snagu usmeravam na to da ih ublažim. Dođu i po neki bolni dani kada pokleknem i padnem, ali pozitivna energija i Aleksandrova ljubav, volja i snaga ponovo me dižu.Ponosna sam na njegovu upornost, i mene je naučio da budem uporna. Život nam nije lak, ali ne želimo da se predamo – kaže majka Ljiljana.
Comments